Decenijama unazad, pojam seksualnosti postaje toliko liberalan da se "meša" u zakonske tokove i pokušava da relativizuje čak i zločine prema deci.
Piše: Gorica Nikolin
Tako je sve jači uticaj globalnih lobija, najčešće neregistrovanih pedofila koji svoju seksualnu poremećenost pokušavaju da predstave kao seksualnu orijentaciju, odnosno kao potpuno normalnu i pojavu koju je potrebno prihvatiti, kao što je na primer homoseksualnost.
Međutim, pedofili odbijaju da priznaju da je homoseksualni odnos ili veza, uzajamna i željena, pa tako i društveno prihvaćena, dok seksualno nasilje nad decom nije i ne može da bude.
Zbog čega?
Pedofili koji se, za sada samo u kvazinaučnim člancima, na blogovima i drugim platformama na internetu, zalažu za "legalizaciju" pedofilije kao seksualnog opredeljenja drže se teze da su deca seksualna bića.
Tvrde da je moguće osetiti privlačnost prema detetu, ali i dublje emocije poput ljubavi, čime veza između odrasle osobe i deteta/maloletnika za njih postaje prihvatljiv čin. Ako dete, tvrde pedofili, može da pruži saglasnost za odnos, pokaže želju i svesno stupi u seksualni odnos, tu nema ništa moralno loše i nezakonito.
Problem za pedofile je i dalje čvrst stav nauke da deca u mladom dobu nisu dovoljno razvijena da razumeju pristanak i opasnosti stupanja u bilo kakve odnose sa odraslima, ne znaju da se radi o opasnim situacijama, a samim tim se nikako ne može govoriti da deca znaju šta ih čeka.
Kako za 021 kaže dugogodišnji stalni sudski veštak i klinički psiholog dr Dušan Vuković, nema govora da je pokušaj pedofila da relativizuju svoje ponašanje normalna stvar. Pedofilija je u dijagnostičkoj klasifikaciji zavedena kao poremećaj i to kao seksualna inverzija, a mišljenja stručnjaka su uniformna i to se još dugo neće promeniti.
"Pedofilija je poremećaj kod kog je objekat seksualnog zadovoljenja lice koje je maloletno tj. lice ispod uzrasta od 14 godina. Dakle, dete. Retko kada pedofili napadaju decu stariju od 12 godina, a najčešće žrtve su deca od pet ili šest godina - jer se deci u tom uzrastu teško veruje na reč. Tako pedofili izbegavaju prijavljivanje. Pedofil mora biti od žrtve stariji najmanje sedam godina", objašnjava Vuković i dodaje da su krivična dela koje pedofili počinjavaju najčešće obljube, bez penetracije, već sa dodirivanjem i gledanjem polnih organa.
To, naravno, ne čini pedofile manjim zločincima njego što jesu.
"Psihoseksualni razvoj kod dece u dobi u kojoj postaju žrtve još uvek nije počeo. Oko pete godine dete počinje da shvata i uči polne uloge - ko je mama, a ko je tata, a oko 12. godine se otkrivaju genitalije i počinje seksualni razvoj, razvoj reproduktivnih organa... Deca postaju reproduktivno sposobna sa oko 13 godina, kada već uglavnom prestaju da budu zanimljiva pedofilima. Zbog toga govorimo da žrtve pedofilije nisu svesne da su žrtve nasilja", dodatno pojašnjava Vuković.
Pedofili diskutuju o ukusima na sajtu posvećenom pedofiliji
Ne postoji univerzalni ili tipičan opis jednog pedofila - a to je i problem u njihovom otkrivanju, navodi za 021 specijalista medicinske psihologije, psihoterapeut i sudski veštak prof. dr Staša Miloščin.
Takozvani situacioni pedofili, na primer, imaju različite motivacije da zlostavljaju decu - neki traže zamenu za odraslu osobu u detetu, drugi žele samo da iskoriste dete iz dosade ili jednostavne zle namere, a postoje i sadisti kojima je cilj nanošenje bola.
"Ne postoji specifičan profil na osnovu kojeg bismo identifikovali nekog kao pedofila. Preferencija se ne može otkriti samo tako i to je problem - ne znate da je neko pedofil dok se kao takav ne pokaže, dok ne počini krivično delo. Čak postoji tip pedofila, kao što je fiksirani, koji su ovaj poremećaj možda nasledili genetski i na taj način nisu direktno odgovorni što ga imaju. Neka istraživanja pokazuju da pedofilija u određenim slučajevima nije izbor, što stvara brojne diskusije, ali druge istraživanja pokazuju i da je skrivena pedofilija češća u društvu nego što se misli. I to zabrinjava", objašnjava dr Miloščin.
S namerom ili ne, naši sagovornici slažu se da su pedofili počinioci krivičnih dela koja društvo karakteriše kao najgore u moralnom smislu. Dr Dušan Vuković dodaje da su najčešće žrtve pedofila mentalno nedovoljno razvijene osobe, koje su telesno dobro očuvane, ali nesposobne da se odbrane i kažu "ne". On pojašnjava da ovakva deca često postanu žrtve lanaca trgovine ljudima, s obzirom na to da preko procesa usvajanja dospevaju u novu sredinu, ali novim starateljima služe samo kao roba za trgovinu ljudima i seks-trafiking.
Dr Miloščev dodaje da mentalno nedovoljno razvojena deca nisu u stanju da naprave izbor i da ravnopravno učestvuju u donošenju odluke, pa tako odmah pada u vodu teza pedofila da je "veza između odraslog čoveka i deteta sporazumna i da je dete svesno ušlo u priču".
"Deca mogu za neke aktivnosti da daju suglasnost, ali sigurno to neće svesno dati ako znaju da im nanosi štetu. Saglasnost dece ne može da se uzima kao takva jer deca ne shvataju opasnost situacije u kojoj su", napominje za 021 ovaj sudski veštak, koji se suočio sa brojnim tipovima pedofila.
Pozitivna stvar u poražavajućoj činjenici da se pedofilski lobi širi u društvu je pozicija Srbije - naime, naše društvo je još uvek isuviše tradicionalno da bi bilo otvoreno za ovakve ideje. Živeti u konzervativnom društvu je, napominje dr Miloščin, u ovom slučaju vrlo dobro.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
