Oglas za izdavanje državne zemlje u ataru Zrenjanina i okolnih sela trebalo bi da bude objavljen do kraja ovog meseca.

Piše: Nadica Jakovljev

Pre nego što se pojavi oglas koji nestrpljivo očekuju ratari, objaviće se oglas za zakup po pravu prioriteta, odnosno oglas za stočare. I ove, kao i prethodnih godina, po mišljenju paora oglas kasni, jer će kad se sve završi, oni u zakupljene njive moći na proleće, što znači da će moći da seju kukuruz ili suncokret.

Svake godine ponavlja se ista priča, ali kašnjenje u oglašavanju je samo jedan od problema, kaže za Mrežu 21 Dragan Kleut, poljoprivrednik iz Stajićeva, ujedno predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

- U opštini se pravdaju da su oni sve uradili na vreme, a da kasni ministarstvo. Na zemlji na kojoj je bila pšenica, od jula do januara kad novi zakupac uđe u posed, nikli su već korovi od dva metra. Zašto se zemlja izdaje na godinu dana, mi godinama govorimo da je na tri godine najmanji prihvatljiv rok, ali nemamo kome. A sada će neki "Tenis" da dobije zemlju na 30 godina - kaže Kleut.

Poljoprivrednici iz Zrenjanina i okolnih naseljenih mesta upozoravaju godinama na sve manje površine državne zemlje koje se oglašavaju za zakup. Rat između ratara i stočara traje deceniju i više, a država umesto da reši taj problem, samo ga dodatno podstiče.

Paori kažu da već i vrapci na grani znaju da mnogi stočari koji po pravu prečeg zakupa dobijaju državnu zemlju, a to se posebno odnosi na pilićare, u stvari samo rade uslužni tov za velike kompanije dok zemlju koju dobiju momentalno izdaju u podzakup. U opštini Žitište ove godine uopšte nije bilo državne zemlje za ratare, jer su stočari još pre licitacije po pravu prečeg zakupa dobili sve. Uzalud se žitištanski paori bune, zemlje nema.

I zrenjaninski paori tvrde da se sve manje zemlje pojavljuje na licitaciji. Izuzima se zemlja pod zalivnim sistemima, izdaje se stočarima, sve u svemu, od nekadašnjih 22.000 hektara, na licitaciji će se pojaviti tek 14, 15 hiljada. Ako se ovako nastavi, vrlo brzo se može dogoditi da državna zemlja nestane, smatra poljoprivrednik iz Zrenjanina Steva Radovančev.

- Imali smo situaciju pre nekoliko godina da se u oglasu pojavilo 110 hektara zemlje. Te godine i nikad više, pa ne može zemlja da nestane - kaže Radovančev i dodaje da je besmisleno da se ratari i stočari svađaju, već to treba država da reši.

U lokalnoj administraciji slažu se da se sa izdavanjem kreće kasno, ali tvrde da ne zavisi sve od njih nego i od ministarstva poljoprivrede. Sve mora  da se dobro proveri a to traje, tvrdi za Mrežu 21 načelnik Odeljenja za lokalni i ruralni razvoj u gradskoj upravi Stojan Kralj.

- Mi na vreme sve pošaljemo ministarstvu, ali to sve treba proveriti. Evo sad su pronašli da jedan stočar koji se prijavio za zakup više nije u aktivnom statusu. Za dve nedelje očekujem da će biti raspisan ovogodišnji oglas i da će u januaru paori moći u njive. Ove godine ćemo imati više kvalitetnije zemlje nego prethodnih godina - naglašava Kralj.

Načelnik LER-a dodaje da u ataru ima problema razne vrste, a sve to kontroliše samo jedan jedini poljoprivredni inspektor.

Tek predstoji borba oko zemlje

Da je zemlja postala vrlo zanimljiv resurs i da oko nje, bilo ona državna, zadružna ili privatna tek predstoji borba pokazuje slučaj poljoprivrednog preduzeća "Branko Gleđa" iz Banatskog Višnjićeva, u opštini Žitište.

Nesrećno registrovani kao društveno preduzeće, još u vreme kombinata "Servo Mihalj" zaposleni u ovom preduzeću koje je bukvalno hranilo celo selo, godinama dokazuju da su zadruga, i da je to način da se iz društvenog statusa nađu  u zakonski prihvatljivom. Džaba im dokumentacija, džaba sud, džaba obećanja, oni su pre desetak dana uzeli socijalni program, a njive, 270 hektara najkvalitetnije crnice, stoji u parlogu.

U ministarstvu privrede, na čijem čelu je Zrenjaninac Goran Knežević, čekali su odgovor Apelacionog suda koji je stigao u petak. U preduzeću stečaja nema, jer za to ne postoje razlozi, a šta će biti dalje i kome će na kraju pripasti tih 270 hektara, to sad ne može niko da kaže. Bivši direktor "Branka Gleđe" Vojin Trkulja ipak ne odustaje.

- Imamo kompletnu dokumentaciju da je zemlja naša, u katastru se vodi kao zadružna, naši su je preci kupovali, a samo sticajem nesrećnih okolnosti ona je proglašena društvenom. Država je prvo tražila stečaj, dva puta je sud odbacio zahtev, u međuvremenu su radnici uzeli socijalni program i napustili preduzeće. Sad je apelacija opet rekla da nema stečaja, opet smo na početku kao i pre nekoliko godina i sve to je potpuno nedopustivo. Dok država ne zna šta će, 270 hektara stoji u korovu. Neverovatno - priča Trkulja.

U Banatskom Višnjićevu plaše se da se na tih 270 hektara zemljišta neko nameračio i da će njihova višegodišnja borba i na kraju imovina završiti u nekim privatnim rukama. 

Cene koje se postižu na licitacijama, posebna su priča. Iovako visoke cene, za koje paori tvrde da se uopšte ne isplate, ove godine u nebo su pogurale dve licitacije crkvenog zemljišta. Na jednoj, u Zrenjaninu, izlicitirana je cena od blizu 500 evra po hektaru, a zakupac za 70 hektara treba da na godišnjem nivou izdvoji skoro 40.000 evra. Slično nešto dogodilo se i u Farkaždinu.

Zrenjaninski poljoprivrednici koji uzimaju zemlju u zakup, kažu da su cene izlicitirane za crkvenu zemlju sulude i da tu nema nikakve ekonomske logike.

- Godinama se znalo, lanac zemlje 4 metra kukuruza i četiri žita. Onda je otišlo na pet, i na više a ove cene sada brišu svaku ekonomiju. Odnosno, pokazuju da glad za zemljom tek počinje - pričaju paori.

Cene zemlje su sve više jer je zemlje sve manje. Dodatno će stanje sigurno iskomplikovati dolazak Tenisa koji će u startu dobiti 3.000 hektara zemlje.

- Zemlja u Višnjićevu poskupela je za nekoliko godina sedam puta. Zemlje nema dovoljno za sve i procesi ukrupnjavanja na svim nivoima se odvijaju. Ja mislim da ti koji licitiraju tako visoke cene ipak imaju neku računicu. Možda ne kratkoročnu, ali dugoročnu svakako - kaže Trkulja.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.