Nakon višegodišnjeg sudskog procesa, zgrada bezdanskog pozorišta pripala je na kraju privatniku koji ju je dobio tokom kupovine tamošnjeg poljoprivrednog preduzeća u procesu privatizacije, ali se meštani i dalje nadaju da će ona jednog dana biti vraćena selu.

Piše: Zlata Vasiljević

Grad Sombor središte je Zapadnobačkog okruga u kom živi oko 90.000 stanovnika, polovina njih živi u samom gradu, a polovina u 15 sela koja su u sastavu opštine.

U tim selima nekada su postojali domovi kulture, bioskopi, bazeni, a većina njih građena je sredstvima samodoprinosa. Gradili su ih zajedno meštani sela uz pomoć poljoprivrednih kombinata i zadruga koje su postojale u svakom selu.

A kako je nekada sve bilo društvena svojina nije bilo važno i nije se vodilo računa o tome na koga je uknjiženo sve ono što je građeno za opšte dobro. A onda se desila privatizacija i onda to jeste bio problem, jer su kupci, paradoks je, sa preduzećima kupovali i bezene, pozorišta, pa čak i jedan dvorac.

Meštani Bezdana se i dalje nadaju da će povratiti svoje pozorište

Bezdanci su ostali bez pozorišta jer je malo kome palo na pamet da je zgrada uknjižena na Poljoprivredne preduzeće "Bezdan", što u vreme društvene svojine nije bilo neobično. Kada je u vreme privatizacije društveno-poljoprivredno preduzeće prešlo u akcionarsko društvo, u sastav te imovine ušla je i zgrada pozorišta, pa je kupac većinskog paketa akcija kupio i zgradu od nekoliko hiljada kvadratnih metara.

U međuvremenu pokrenut je sudski spor. U sudskom sporu Bezdanci su pokušavali da dokažu da je zgrada pozorišta bila formalno vlasništvo poljoprivrednog preduzeća, da su meštani zemlju dobili od Skupštine grada, a u gradnji su učestvovali stanovnici sela. Ipak taj spor je na kraju izgubljen i zgrada je pripala kupcu - Petru Matijeviću.

Ištvan Foki, predsednik Kulturno-umetničkog društva "Petefi Šandor" iz Bezdana kaže da je zgrada novog pozorišta otvorena početkom 80-tih godina prošlog veka, i podseća da je nakon požara novo pozorište gradilo celo selo.

- Niko nije vodio računa da se ta imovina upiše kao vlasništvo mesne zejdnice, jer niko nije razmišljao u ono vreme o tome da će se desiti privatizacija. Posle privatitacije tužili su novog vlasnika, ali na poslednjem sporu nije se pojavila ni jedna strana i pozorište je dobio vlasnik kombinata. Mi se ipak nadamo da će to biti vraćeno selu. Tvrdimo da je to naše - kaže Foki.

Ištvan Foki dodaje da im novi vlasnik dozvoljava da koriste pozorište, ali je problem što se zgrada ne održava, što nema grejanja. Kulturno-umetničko društvo, pošto nije formalni vlasnik, ne može na konkursima da obzebedi nikakva sredstva ni za tekuće ni investiciono održavanje zgrade.

- Ništa konkretno nije preduzeto, niko nije sa tim čovekom seo da razgovara. Pozorišne aktivnosti se obično završe u oktobru i do aprila ne možemo ništa da radimo, a zgrada pozorišta stoji neiskorišćena i propada - kaže Foki.

Propada i čuveni Fernbahov dvorac

Slična situacija desila se i u Aleksa Šantiću. I u tom selu tamošnje poljoprivredno preduzeće bilo je formalni vlasnik nekoliko objekata koje je zapravo koristilo celo selo. To su dva bunara i bazen. I oni su u toku privatizacije postali privatno vlasništvo. I ne samo to, u privatne ruke otišao je i nekadašnji Fernbahov dvorac. Novi vlasnik stavio je ovu imovinu pod hipoteku.

Decenijama je Poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić" bilo vlasnik rekreacionog centra sa bazenom i dva seoska bunara. Kada se približila privatizacija, postalo je jasno da će kupac kombinata dobiti i tu imovinu. Da bi se to izbeglo pokrenuta je procedura za njeno izuzimanje.

Iako je to u slučaju "Alekse Šantića" urađeno četiri godine pre privatizacije, za tromu upravu preduzeća i državnu administraciju bio je to kratak rok. Doduše, Agencija za privatizaciju dala je saglasnost za prenos vlasništva sa poljoprivrednog preduzeća na državu, ali privatizacija je došla pre nego što je urađen prenos vlasništva u katastru.

Na akuciji je tako uz silose, mehanizaciju i zemlju prodato i ono što bi trebalo da koristi celo selo - bazen i bunari i pride dvorac pod zaštitom države. Dalji sled događaja bio je poznat - novi vlasnik stavlja svu imovinu pod hipoteku.

Sekretar Mesne zajednice "Aleksa Šantić" Milan Tomić kaže da hipoteke i dalje nisu skinute.

- Hipoteke su na bazenu i zbog toga ništa nismo mogli da uradimo da bi vlasništvo preneli na mesnu zajednicu. Što se tiče dvorca dolazili su razni, ali se ništa nije uradilo - kaže Tomić.

Fernbehov dvorac spomenik je kulture pod zaštitom, ali kako njegov status nije razrešen može se destiti da on ponovo bude prodat, jer je mogući sled događaja stečaj poljoprivrednog preduzeća, koje je sada u vlasništvu države. To bi značilo prodaju imovine iz stečaja, pa i bazena i dvorca.

Ovo su somborski primeri kako je u jeku sveopšte privatizacije u privatne ruke zakonski prelazilo i ono što se koristilo kao opšte dobro. I ne bi se tu mogli kriviti oni koji su tu imovinu kupili, već oni koji se je prodavali.

Prodavalo se po svaku cenu ne vodeći se pre toga računa da se pre prodaje ipak mora odvojiti imovina koja je u fukciji zadovoljavanja nekih opštih potreba. Tim pre što su svoj novac i rad u to ulagali i stanovnici tih sela.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.