Milioni dinara iz džepa Novosađana proteklih godina odlazili su na neosnovane troškove i zabave zaposlenih u javnim preduzećima i institucijama.

Piše: Zoran Strika
 
Samo u izveštajima iz 2016. Državna revizorska institucija uočila je niz nepravilnostima u novosadskim institucijama i preduzećima čije je poslovanje proveravala.
 
Higijenski zavod mogao bi se pohvaliti da je institucija koja najviše brine o kondiciji svojih zaposlenih. Tako su u 2015. potrošili 188.000 dinara za usluge instruktora za rekreaciju zaposlenih, zatim 252.000 za zakup sportskih terena, kao i 236.000 za usluge hotela radi organizovanja radničkih sportskih igara. Ono što je problematično u ovom slučaju jeste da naknade u natura i pružanje pogodnosti zaposlenima koji se odnose ne rekreaciju nisu utvrđeni posebnim kolektivnim ugovorom.
 
Urbanizam je, takođe u 2015. godini, prikazao da je 214.000 dinara potrošio na troškove reprezentacije, ali nije navedeno zbog čega su ti troškovi napravljeni. Sa druge strane, Luka Novi Sad je iste godine vodila računa o ishrani svojih zaposlenih, pa je zaposlenima isplaćeno po 80.000 dinara za ogrev, zimnicu i udžbenike, odnosno ukupno 12 miliona dinara bez ikakvog osnova. 
 
Da ovo nije situacija "od juče", govori i slučaj kada je u 2012. godini iz novosadskog budžeta za ulepšavanje radnica u Gradskoj kući izdvojeno 570.000 dinara. 
 
Državni revizor Radoslav Sretenović kaže za Mrežu 21 da ovakvi primeri nisu izolovani, te da se oni u izveštajima ove institucije mogu često pronaći.
 
"Česti su primeri davanja pozajmica radnicima javnih preduzeća i privrednih društava koje je osnovala republika, pokrajina ili lokalna samoupravo. To se odnosi na izdvajanje novca za nabavku zimnice, ogreva, školskih udžbenika, organizovanja sprotskih igara, ali postoji obaveza vraćanja zajma u ratama, i to je često predviđeno kolektivnim ugovorom. Kod nekih javnih preduzeća nema evidencije o potraživanjima zaposlenih iako su date pozajmice, negde se kasni u otplati zajma, a u nekim slučajevima se i vrši otpis duga zaposlenih", navodi revizor.
 
Izvor: Medija centar (mc.rs)
 
Međutim, velika izdvajanja kako bi se poslali radnici na sportske igre ili pak na fitnes, deluju suviše utopijski u situaciji kada su radnici u Srbiji gotovo obespravljeni. Od ovoga, po rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, koristi imaju samo glavešine u sindikatima, a direktori novcem građana "kupuju mir u kući".
 
Kako kaže, direktori u javnim preduzećima ne brinu preterano o svojim radnicima, ali zaziru od sindikata i njihovih predsednika. Zbog toga oni se koriste novcem građana i kroz razne pogodnosti za deo zaposlenih, oni osiguravaju svoje poslovanje. 
 
"Kada vi sindikatu date jedan deo javnih sredstava onda prosto dobijate nekoga ko se solidariše sa vama, ko ne talasa previše protiv vas, a vi imate neuporedivo više mogućnosti da zloupotrebljavate sredstva tog javnog preduzeća. Od toga velike benefite imaju sindikalni funkcioneri. Dakle sve što se čini sa sindikatima jeste kupovina mira, onda direktori rade šta žele, a u to im se niko ne meša niti im postavlja nepoželjna pitanja", objašnjava Savić za Mrežu 21.
 
Način "kupovine mira" neretko mogu biti i nagrade i posebne naknade. Iako je Zakonom o budžetu za 2015. godinu utvrđeno da se neće isplaćivati nagrade ili bonusi predviđeni kolektivnim ugovorima, Higijenski zavod je i pored toga isplatio 9,9 miliona dinara u ovu svrhu. Revizor je utvrdio da je ova suma isplaćena nezakonito.
 
O ovakvim stvarima se među gradskim političarima retko kad govori. Ipak, da ovakvi slučajevi postoje, i da se novac Novosađana deli šakom i kapom, smatra i predsednik gradskog odbora Srpske radikalne stranke Đurađ Jakšić. On navodi primer Informatike.
 
"Imali smo mnogo slučajeva kada su se za troškove reprezentacije trošile milionske sume u preduzećima čiji je osnivač grad. U jednom periodu, dok ju je vodila Treća Srbija, JKP Informatika je bila apsolutni rekorder. Tada smo imali neverovatne slučajeve da se za jelo i piće po kafanama na godišnjem nivou troši po 40-50 hiljada evra. Zatim smo imali i to da se za troškove mobilnog telefona izvršnog direktora istog preduzeća plaćalo po 10-15 hiljada evra. Toga je nebrojeno mnogo i bez obzira na to o kojem preduzeću reč, činjenica je da takvo poslovanje otežava likvidnost", smatra Jakšić.

Iako bi direktori javnih preduzeća, institucija, političari na svojim funkcijama trebalo da budu prvi koji bi davali primer drugima, znamo da to nije slučaj. Slučaj nekoliko pokrajinskih sekreterijata koje je takođe nadgledao revizor, pokazuje da i u ovom segmentu postoji deficit odgovornosti.
 
Tako je Pokrajinski sekreterijat za sport i omladinu dao šest miliona dinara za redovno poslovanje klubova, a da pri tome nije sproveo javni konkurs. Sindikalnoj organizaciji preneo je sredstva za troškove učešća na jubilarnim 40. sportskim igrama zaposlenih u upravi u iznosu od 600.000 dinara.
 
Pokrajinski sekreterijat za privredu je za refundiranje troškova učešća privrednika na sajmovima u Evropi i Srbiji isplatio 10 miliona dinara mimo pravila. 
 
Neodgovornost iliti neće svoj svoga
 
Mehanizme kontrole rada odgovornih lica u javnim preduzećima reguliše nekoliko zakona. Ipak, svedoci smo da zbog neodgovornog poslovanja retko ko bude i sankcionisan.
 
Naši sagovornici su saglasni u tome da ne postoji odgovornost ili da bi trebalo da bude na višem nivou kada je u pitanju trošenje sredstava poreskih obveznika. Prva instanca koja bi trebalo da kontroliše direktore gradskih preduzeća jesu nadzorni odbor, međutim novinar "Danasa" Miloš Obradović, koji se bavi poslovanjem upravo javnih preduzeća, kaže da stvari u praksi ne funkcionišu na taj način.
 
"Nadzorni odbori bi trebalo kontrolišu rad preduzeća, dakle već imamo problem taj da bi na odgovornim funkcijama trebalo da sede osobe koje nisu zavisne od političke partije ili bilo kog dela izvršne vlasti. Kod nas se ispostavlja da su upravo i članovi nadzornih odbora ujedno članovi i partija. Zbog toga su direktori opušteniji kada se radi o trošenju novca na organizovanje sportskih igara ili neke druge zabave, jer ih niko neće pitati gde je nestao novac građana", priča Obradović za Mrežu 21.
 
Ključ neodgovornosti za Ranku Savić nalazi se već u samom kadriranju u javnim preduzećima. Kada su ona partijski plen, kao što je slučaj u Srbiji, koji se raspodeljuje među strankama posle izbora, onda se ne može ni očekivati kontrola ili odgovornost. Savić navodi da se takvim kadriranjem dolazi do situacija da "neće svoj svoga da dira".
 
"Kada se preduzeća dele među partijama onako dogovorno, pa vi dobijete jedno, dva, neka druga koja se ugradila još jedno, onda ne možete očekivati da se kazni neko ko je nenamenski trošio novac građana. Iza njega prosto stoje partijski organi i oni ga štite. Čak i ukoliko se nešto desi da izbije skandal u javnom preduzeću onda se to prepušta vremenu zaborava i sve prođe, novac građana bude potrošen, a niko ne zna na šta", smatra naša sagovornica.
 
Izvor: Medija centar (mc.rs)
 
Generalni državni revizor Radoslav Sretenović kaže da mehanizmi kojim bi se kontrolisalo poslovanje direktora javnih preduzeća, a samim tim i sprečilo da novac građana odlazi na zabave pojedinaca, postoje, ali da je potrebno još napora kako bi oni bili na višem nivou.
 
"Naši zakoni propisuju šta mora da radi Nadzorni odbor, njegove nadležnosti, kako se postupa kada se uoči nepravilnosti, kako se javne nabavke moraju sprovoditi, koja su ovlašćenja svi organa koji nadziru trošenje javnih sredstava. Institucionalni okvir za odgovornost je uspostavljen. Međutim, potrebna je aktivnija uloga osnivača, pojedinačna aktivnost svakog organa i njihova međusobna saradnja, na sprovođenju i primeni svih zakonskih odredaba vezanih za odgovornost za trošenje javnih sredstava, da bi sve to zaista bilo na jednom višem nivou i kako ne bismo imali ovakve situacije", dodaje on.
 
Krug koji treba probiti
 
Jedno od težih pitanja jeste šta bi trebalo uraditi kako bi se dosadašnje funkcionisanje javnih preduzeća i institucija promenilo, a novac građana svrsishodno trošio. Iako mehanizam načelno postoji, evidentno je da on u većoj ili manjoj meri ne uspeva da iskoreni bahatost lokalnih moćnika. Ipak, problemi se nalazi na višim nivoima, a jedan od prvih jeste tužilaštvo.
 
Razlog tome jeste mali broj slučajeva koji završi presudom, a sve zbog sporosti pravosuđa. Da ovaj problem postoji, potvrđuje i sam revizor. 
 
"U suštini nismo zadovoljni stepenom rešavanja naših prekršajnih prijava za razliku od privrednih prestupa koji se brže rešavaju jer je njihov broj manji. Ima pomaka u tome da se neke prijave i rešavaju, ali je problem u tome što za pojedine prekršaje iz oblasti javnih nabavki nadležna je i Republička komisija za zaštitu ponuđača koja nema dovoljno kapaciteta i nastaju problemi da se predmeti ne mogu rešiti u određenom periodu pa mogu i da zastare", kaže Sretenović za Mrežu 21.
 
Kao jedan od predloga navode se i rigoroznije kazne za direktore javnih preduzeća, ali se već u startu pojavljuje problem tromog pravosuđa. 
 
"Kazne za prekršajne prijave bi se možda isplaćivale iz tih preduzeća pa bi opet zapravo to bio novac građana. Bilo bi zanimljivo videti kako bi funkcionisalo uvođenje odgovornosti ličnom imovinom, verovatno bi nam svi direktori bili bez ičega na imovinskoj karti. Ipak, rešenje uvek može biti postavljanje profesionalnog menadžmenta, koji ne zavisi od politike. Korporativizacija javnih preduzeća, odnosno profesionalizacija upravljanja, predstavljala bi najbolji način", smatra Obradović.
 
Da bi se i ovaj način uspešno sprovodio, sumnjičav je Đurađ Jakšić. Prema njegovim rečima, javni konkursi za izbor direktora u javnom sektoru predstavljaju "običnu šarenu lažu". 
 
"U Skupštini Grada se otvara konkurs za izbor direktora u preduzećima čiji je osnivač Novi Sad, ali je već sada potpuno jasno da će oni koji su imali funkcije v. d. direktora sada postati direktori. Ne zato što imaju najbolje kvalifikacije, već zato što su ih predložile partije koje čine vlast u Novom Sadu. Ukoliko je neka partija ozbiljna, onda će ona predlagati uvek svoj najbolji kadar da obavlja odgovorne funkcije. Nesavesno trošenje novca građana na zabave i slično imate onda kada partije funkcionišu na bazi partijskog plena, zbog čega se na direktorska mesta dovode oni koji nemaju dovoljno znanja", kaže Jakšić.
 
Da građanima nije drago kako se troši njihov novac pokazalo se pred kraj prošle godine kada su nekoliko gradova, a među njima i u Novom Sadu, pokrenute peticije da se novac za organizovanje dočeka Nove godine preusmeri za lečenje dece. Peticije nisu urodile plodom, a Novosađani i dalje ne znaju da li ih je i koliko koštalo jednovečernja žurka na Trgu slobode. 
 
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.