Srem je region sa preko 50 različitih turisičko-gastronomskih i zabavnih manifestacija.
Piše: Miloš Lazić
Svaka lokalna samouprava na ovim manifestacijama ili u okviru dočeka Novih godina organizuje koncerte estradnih zvezda. Međutim, postavlja se o tome koliko je uputno novcem iz javnih prihoda finansirati estradu i šou biznis koji su po definiciji komercijalni i ekonomski isplativi?
"Čola na Trgu u novogodišnjoj noći", "Ceca peva na trgu za 50.000 evra", samo su neki od naslova uoči Nove godine. Ni gradovi i opštine po Sremu nisu zaostajali, pa je tako bila "Riblja čorba za sve staropazovčane", "Garavi sokak na Trgu u Sremskoj Mitrovici", "Vlado Georgijev na šetalištu u Inđiji"… ne samo za Nove godine već i na Kulturnim letima ili raznim drugim manifestacijama i "ijadama" - čvarkijadama, kulenijadama, kupusijadama ….
Kulturolog dr Divna Vuksanović kaže da nije sporno okupljanje ljudi na trgovima ali je problem što se to organizuje po ukusu vladajućih elita.
Osim većih gradova sa trgovima, estradne zvezde su se u Sremu počastile novcem i u mestima sa svega nekoliko hiljada stanovnika. Tako su jednu Srpsku Novu godinu stanovnici Pećinaca dočekali uz bend Đorđa Davida koji je razloge za nastup obrazložio dugogodišnjim prijateljstvom sa predsednikom opštine Savom Čojčićem.
Lokalne samouprave nerado izlaze u javnost sa troškovima ovakvih koncerata. I u knjigovodstvenom smislu teško je ustanoviti realne troškove jer se oni najčešće podvedu pod srodne budžetske pozicije kao što su troškovi reprezentacije i slično. Za binu, rasvetu, ozvučenje i obezbeđenje jednog ovakvog koncerta treba obezbeditit više hiljada evra, dok honorari estradnih zveda variraju od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra.
Iako predstavnici lokalnih vlasti na različite načine pravdaju ove stvari, doktorka Vuksanović smatra da se organizacijom takvih koncerata nameće određeni model (ne)kulture i da je pre svega pitanje kome odgovara finansiranje estradnih programa.
- Sada imamo specifičnu situaciju u kojoj gradske vlasti pokušavaju da organizuju, prostim rečnikom rečeno, narodne zabave. I onda se postavlja pitanje šta to plaćaju i kome, jer to se sve plaća iz budžeta, dakle iz naših džepova, džepova poreskih obveznika. I da li odabrani ljudi iz estrade treba da učestvuju u proslavama i da li je to zaista potrebno gradovima? Da li je to deo urbane kulture, kako se to pravda i šta stoji iza svega toga, čiji interes? Taj novac se troši diskutabilno, potpuno netransparentno, nema odgovornog za efekte, ne znamo šta se htelo koncertom, itd. Svuda se ustalio identičan model iza kojeg postoje određeni interesi, makom lokalne vlasti.
Velike zvezde obezbeđuju masovnost što je političarima najvažnije. Ipak, kada se zabave već plaćaju iz javnih prihoda kakve bi to programe trebalo finansirati?
- Kao i u slučaju medija, stvar se pravda time da "to narod hoće". A narod zapravo nema izbora. Ako se stalno nudi jedna te ista stvar i to za naše pare, onda se postavlja pitanje nametanja ukusa, nametanja načina proslavljanja, itd. Naravno da to sve ne mora da izgleda tako i taj novac može da se utroši i na sadržaje koji nisu estradnog karaktera. Sadržaji treba da su raznovrsni i pre svega kulturni - smatra dr Divna Vuksanović.
Što je veći grad ili viši nivo vlasti, to su davanja iz budžeta za zabavu veća. Ni svetske zvezde nisu gadljive na pare siromašnih poreskih obveznika.
Veliki deo javnosti se pita: moraju li iz grada, pokrajine i republike tako izdašno da finansiraju Exit koji je par exelance komercijalni festival. Bolji primer je koncert Robina Vilijamsa održan prošle godine u Beogradu koji su gradske vlasti subvecionisale sa gotovo 300 hiljada evra.
Međutim, rekord među zvezdama u baštinjenju narodnih para drži gospođa Luijza Čikone poznatija kao Madona, jedna od najbogatijih pevačica na svetu, čiji su organizatori koncerta na Beogradskom ušću dobili preko 600 hiljada evra za trošak.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
