Da Srem nije tako "divan, kićen" i idiličan govori podatak da je u sremskom upravnom okrugu za prvih sedam meseci ove godine prijavljeno preko 120 slučajeva nasilja u porodici.
Piše: Barbara Keć - Radin
"Pedesetogodišnjak Z.T. iz Rume tereti da je fizički napao bivšu suprugu i naneo joj telesne povrede". M.M. iz Sremske Mitrovice star 42 godine uhapšen jer je psihički maltretirao roditelje i pretio im. Policija u Inđiji odredila je po nalogu tužioca pritvor do 48 čаsovа zа čoveka koji je osumnjičen da je maltretirao decu, tukao ženu, pa izazvao požar u kući" - samo su neki od naslova kojima su zatrpani sremski lokalni mediji.
U javnosti se postavlja pitanje da li je nasilje u porodici u porastu ili je njega uvek bilo u ovom obimu, samo što se sada u medijima više o tome priča. Biljana Jovičić iz Centra za socijalni rad opštine Pećinci kaže za Mrežu 21 da se nakon primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, žrtve lakše odlučuju da prijave nasilnike.
- Imamo sve više i više prijava, iako se dešava da to budu i samo incidentni događaji koji se prijavljuju kao nasilje. Ali mi moramo sve da proverimo i drago mi je da su ljudi sve svesniji važnosti ovog problema.
Srbiju su proteklih meseci potresla dva slučaja sa smrtnim ishodom u prostorijama Centara za socijalni rad. U Sremu ovakvih fatalnih događaja još nije bilo, mada se socijalni radnici susreću sa različitim opasnostima.
- Ljudi dolaze revoltirani, često ljuti. Zbog toga ume da dođe do ekscesnih situacija, ali radnici su sa dugogodišnjim iskustvom pa nekako izađu na kraj sa strankama. Međutim, nikad ne možemo da znamo kako će se sve završiti - napominje Jovičić.
Od šest centara za socijalni rad u Sremu u samo dva su instalirani panik-tasteri koje je Vlada obećala da će omogućiti svakoj ustanovi ovog tipa. Za sada u Šidu i Sremskoj Mitrovici postoji adekvatna bezbedonosna oprema kod Centara za socijalni rad. Direktor Centra za socijalni rad "Sava" u Sremskoj Mitrovici Branislav Vukmir kaže za Mrežu 21 da su u tom Centru ugrađene i četiri kamere koje pokrivaju kompletan prostor.
- Ugradili smo barijere na vratima, odnosno elektronske brave, naročito na mestima gde se obrađuju predmeti nasilja. Bez poziva jednostavno nema ulaska, a radnik obezbeđenja stranke pušta samo sa propusnicom. Takođe, panik-tasteri su instalirani u kancelarijama gde se rade slučajevi nasilja. Tim tasterom se automatski poziva radnik obezbedjenja, on može da brzo reaguje, a ujedno se poziva i policija - pojašnjava Vukmir.
Ipak, pored tehnoloških naprava koje mogu pružiti kvalitetne bezbednosne uslove, glavno oružje u sprečavanju neželjenih incidenata je obučeni profesionalac koji radi sa žrtvama i nasilnicima. Rada Žugić iz Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi smatra da je važno da sve ove ustanove, bez obzira na koji su načen opremljene usklade svoje standarde u zajedničkom delovanju.
- Naš cilj je da imamo ujednačenu praksu u postupanju i načinu rada, jer je jako važno da se tačno zna kakav je postupak u odnosu na određen slučaj, bez obzira na veličinu centra - kaže ona.
I Milan Janković, kao stručni saradnik pri Centru za socijalni rad u Staroj Pazovi ističe za Mrežu 21 značaj uloge profesionalaca u rešavanju problema nasilja u porodici.
- Jako je bitno da se profesionalci koji se neposredno bave ovom tematikom konstantno edukuju. Od momenta primene i uobličavanja sistema zaštite bilo je dosta konfuzije i nesnalaženja jer nije bilo jasnih odrednica. I dan danas u smislu implementacije mera porodično-pravne zaštite jako bitnu ulogu ima individualna percepcija profesionalaca koji se bave problemom nasilja u porodicu i njihovog raspoznavanja štetnosti i negativnih posledica koje nasilje u porodici ima u društvu - smatra Janković
Činjenica je da živimo u nesrećnom vremenu i da se sva ta nesreća najviše odražava na porodične relacije. Teško je trpeti sve pritiske u društvu u takvom kontinuitetu i zadržati se na stabilnosti. Baš zbog toga potencijala za visok intezitet nasilja će još dugo biti. Zakoni, tehnološka dostignuća i pre svega obučeni profesionalci mogu štetu koju donosi nasilje u porodici svesti na prihvatljivu meru.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
