Tužilaštvo u Zrenjaninu, koje pokriva dobar deo Banata, često je nezadovoljno sudskim presudama Osnovnog ili Višeg suda iz ovog mesta.

Pišu: Slavko Surla, Nadica Jakovljev

Ipak, u tužilaštvu nisu spremni da komentarišu kaznenu politiku, niti presude, jer im to zakon ne dozvoljava, ali statistika govori da su se tokom 2014. i 2015. godine žalili na skoro svaku drugu presudu. Pretežno zbog odluka o krivičnoj sankciji.

Iz velikog procenta žalbi na prvostepene presude, a posebno na visinu sankcija, može se zaključiti da tužilaštvo često nije zadovoljno sprovođenjem kaznene politike. Zrenjaninski advokat Branko Stojanović mišljenja je da je kaznena politika promenljiva kategorija.

- Različita kaznena politika je posledica objektivnih i subjektivnih razloga iz prostog razloga što se često menjaju zakonske  norme, pa imamo različito postupanje sudova u sličnim ili istim situacijama. Presude koje se preinačuju ili ukidaju od strane viših sudova su zato što oni kaznenu politiku vode u skladu sa potrebama društva. I to funkcioniše od slučaja do slučaja. U nekim situacijama se zaista postigne svrha generalne i specijalne prevencije, a u nekima ne.

Poznati zrenjaninski sociolog, Miroslav Samardžić, koji je u Titovo doba bio u zatvoru kao politički disident, mišljenja je da je Zakon o krivičnom postupku iz 1976. godine bio umnogome povoljniji za okrivljene.

- Da bi pravosuđe efikasno funkcionisalo, potrebno je da iza njega stoji moćna država. Ako je država u teškoj krizi, kao što je to kod nas slučaj, ne može se očekivati da jedna grana vlasti kao što je pravosuđe, funkcioniše efikasno, kad sve ostale grane vlasti ne funkcionišu. Dakle, sudije koje treba da sude moćnim kriminalcima su uplašene jer znaju da iza njih neće stati država. S druge strane, problem je i velika korupcija u pravosuđu - ocenjuje Samardžić.

Po njemu, kaznena politika nije blaga prema počiniocima manjih krivičnih dela.

- Paradoksalno je da se recimo za prodaju nekoliko grama marihuane drastično kažnjavaju ljudi na tri, četiri godine zatvora, dok sa druge strane neko ukrade fabriku pa nikom ništa. Prema tome, kaznena politika je oštra prema onima koji nisu moćni, a vrlo blaga prema onima koji su moćni. Ne samo da je blaga, nego veliki broj tih ljudi koji su hapšeni, a imaju značajna finansijska sredstva i društvenu moć, kasnije dobijaju i odštete za pretrpljenu štetu zbog boravka u zatvoru.

Samardžić zaključuje da to nije ni novo, ni specifično za Srbiju.

- Još pre 500 godina Makijaveli je tvrdio da se samo mali gresi kažnjavaju, a veliki se opraštaju. Blaga kaznena politika za učinioce krivičnih dela koji uživaju društvenu moć i imaju novac je pravilo koje važi svugde u svetu. Pooštravanje kaznene politike obično se odnosi samo na počinioce manjih krivičnih dela, a ti počinioci su iz nižih socijalnih slojeva. Drugo, kriminološka istraživanja odavno pokazuju da pooštravanje kaznene politike ne dovodi do smanjenja broja krivičnih dela zato što postoje sistemski, strukturni društveni uslovi, koji dovedu do povećanja kriminala. Nisu ključni društveni problem ljudi koji na pijaci kradu jaja, zato što nemaju šta da jedu, nego je problem endemska korupcija koja postoji u vrhovima vlasti, što otkrivanje afera gotovo svakodnevno dokazuje.

Pravosudni organi i tužilaštvo nemaju jedinstven stav, po pitanju da li je naša kaznena politika blaga, a sankcije nedovoljno oštre. Načelno, za sva krivična dela zaprećene su sankcije koje bi trebalo da deluju dovoljno preventivno, i odvraćaju potencijalne prekršioce zakona od činjenja krivičnih dela. Problem se javlja u procesuiranju i u kasnijoj proceduri, jer suđenja često traju neopravdano dugo, a pretresi i ročišta se odlažu u nedogled.

Kada se u prvom stepenu i donese presuda koja zadovoljava oštećenu stranu, a počinioca primereno sankcioniše, često se događa da apelacioni sudovi kaznu drastično umanje, pa i prepolove, a ni ukidanja presuda nisu retkost. Većini se ne sviđa ni činjenica da "dobro vladanje" kriminalaca koji završe u zatvoru, može da bude razlog da se oni mnogo pre isteka javno izrečene kazne, pojave na slobodi, a u međuvremenu dolaze i na dopuste.

Sve to deprimirajuće deluje na ono što kolokvijalno nazivamo pošten svet, a ohrabruje kriminogene strukture i praktično poziva na povratništvo.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.