Osnovni javni tužilac u Zrenjaninu nedavno je podneo optužni predlog protiv I. Ć. (50), zbog sumnje da je počinila krivično delo nasilja u porodici.

Piše: Slavko Surla

Njoj se stavlja na teret da je 18. decembra prošle godine, u porodičnoj kući, nakon kraće rasprave polila sirćetom po licu supruga, a zatim ga viljuškom za roštilj ubola u koren nosa, nanevši mu lake telesne povrede.

Ova vest je izuzetak i na nivou statističke greške, bar u provincijalnim sredinama, gde su prijave nasilja nad muškarcima, ili slučajeva njihovog zlostavljanja, prava retkost. Iako je vest kap u moru sličnih koje su mediji objavljivali, sadržaj je po pravilu drugačiji a model gotovo uniforman - žena je žrtva, a muškarac nasilnik.

Potvrda činjenice da je muškarac zlostavljan neuobičajena je slika ovdašnjih prilika.

- Ima situacija da stariji muškarci prijavljuju da nad njima vrše nasilje njihova deca, ali su voma retki slučaevi da muškarci prijavljuju nasilje od strane bračnog druga. Da li je to zbog toga što nasilja zaista nema, ili je to zbog toga što nisu spremni da o tome govore, ostaje pitanje - kaže za Mrežu 21 zamenica direktora zrenjaninskog Centra za socijalni rad Svetlana Grbo.

I u Zenjaninskom edukativnom centru, koji ima SOS broj za prijavu nasilja u porodici, kažu da im telefon još nije zazvonio, a da je sa druge strane žice bio muški glas, odnosno muškarac kao žrtva nasilja ili zlostavljanja. Nema toga, bar ne u Zrenjaninu ili okolini, kaže Radoslava Aralica iz ove nevladine organizacije.

A u državnim institucijama ističu da se pravo jednako primenjuje, pa i modeli zaštite, nezavisno od toga da li je žrtva zlostavljanja muškarac, ili žena.

Nisu svi saglasni sa ovom tezom. Jedan žitelj Zrenjanina nedavno je protestvovao pred zrenjaninskim Centrom za socijalni rad, noseći žutu traku i štrajkujući glađu. Protestovao je zbog toga što mu je, kako tvrdi, odlukom Centra  zabranjeno da viđa dvoipogodišnju ćerku i zato što mu je ograničena sloboda kretanja zbog navodnog nasilja u porodici, počinjenog prema supruzi sa kojom vodi brakorazvodnu parnicu pred zrenjaninskim sudom.

Prema njegovim rečima, dete nije video već pola godine. Nikakvog nasilja nije bilo, čak ni psovke, tvrdi on, ali državu, dodaje, to ne sprečava da ga optuži i da se ne može "oprati". On je mišljenja da muškarci kod nas ne uživaju nikakvu institucionalnu zaštitu iako su često žrtve predrasuda i socijalnih stereotipa o muškarcu nasilniku i ženi žrtvi.

- Policija je prema meni bila korektna. Ali Centar za socijalni rad ima jednostran pristup, ako si muškarac ti si odmah kriv. Takvo je moje iskustvo i sa sutkinjom u ovdašnjem sudu, koja je u mom predmetu bila pristrasna - kaže N.K.

Niko ne spori da su muškarci retko u položaju zlostavljane strane, ali nameću se i dodatna pitanja. Pre svega, da li zbog balkanskog sindroma pripadnici "jačeg" pola ne žele da javnost zna za njihove muke, jer ih je jednostavno stid? To se posebno odnosi na male, konzervativne i patrijarhalno ustrojene sredine, gde oreol slabića i "šonje" može da bude neizbrisivi žig za ceo život. 

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.