Kakav je u Srbiji uticaj policije, politike i javnosti na tok suđenja?

Piše: Slavko Surla

Za nekoliko godina možda ovo pitanje kod nas više neće biti tako aktuelno, zahvaljujući nedavnom otvaranju poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom i obavezama u domenu pravosuđa koje u narednom periodu naša država mora da ispuni.

Sociolog Miroslav Samardžić kaže za Mrežu 21 da je teza o podeli vlasti na zakonodavstvo, upravu i sudstvo, sa sudstvom kao nezavisnom granom vlasti, jedna vrsta liberalne, pravno- političko-filozofske fikcije.

- Sudovi nikad u istoriji nisu bili nezavisni od različitih uticaja, niti će to biti u budućnosti. Imate čuvene primere u kojima rulja faktički donosi presudu. Ako čitate Jevanđelje, Pontije Pilat koji je saslušao Hrista, nije našao da je on počinio neki prestup, ali pod pritiskom rulje, on je odlučio da ga razapne. Ni danas uticaj javnog mnjenja na sudstvo veoma često nije pozitivan, već obrnuto - tvrdi Samardžić. On dodaje da u Srbiji mediji, naročito tabloidi, vode paralelne istrage, i faktički, pre suda nekog okrivljuju.

Javno mnjenje ima stereotipe, ono unapred zna ko je kriv, naročito ako neodgovorno deluju mediji kao što je to danas slučaj. U pogledu uticaja politike na sudstvo, nije se mnogo toga bitno promenilo, čak ni u odnosu na nekadašnji kruti jednopartijski sistem.

- Tito je govorio da pravnici ne treba da se drže zakona kao pijan plota. Ali i današnji političari se izjašnjavaju o pravnim stvarima, pre nego što pravosuđe kaže svoju reč. I ne radi se samo o uticaju politike i organizovanih grupa na krivično pravne predmete, nego je ogroman uticaj i kada su u pitanju građansko pravni predmeti. Koji sudija sme da se suprotstavi nekom tajkunu, kad sudi u nekom predmetu gde postoji jasan ekonomski interes - zaključuje Samardžić.

Kritičku ocenu o uticaju javnog mnjenja na pravosuđe ima i ekonomista Laslo Fuks.

- Mogu, iz ličnog iskustva, da potvrdim da policija sarađuje sa određenim novinarima i to služi za dezavuisanje, ili stvaranje loše slike, da je neko već kriv. S druge strane, a to su na žalost ređi slučajevi, javnost ume da bude pravi korektivni faktor.

Kao ključnu polugu za prenos političkog uticaja na sud, Fuks markira tužilaštvo, koje je po njegovoj oceni insrumentalizovano od političara. Na pitanje, gde se prepoznaje uticaj politike na pokretanje, odnosno još češće na nepokretanje pravosudnog mehanizma, Samardžić je precizan.

- Poslednja afera u kojoj je bio snažan uticaj politike je bila afera helikopter, potom događaji u Savamali, gde tužilaštvo nerazumno dugo razvlači istragu u vezi sa očiglednim događajima i jasnim činjenicama. Ne verujem da je u pitanju težina samog slučaja, pa da to uzrokuje da tužilaštvo tako dugo radi na tom predmetu - kaže Samardžić. On je i mišljenja da uticaj policije na tok suđenja nije od presudnog značaja kada se pokrene sudski mehanizam.

Laslo Fuks, nekadašnji zrenjaninski funkcioner koji je i sam bio procesuiran pa oslobođen krivice i oglašen nevinim, smatra da policija može da načini dve vrste grešaka - jednu kada pokušava da "nategne" krivicu po svaku cenu, i drugu, kada ima svih elemenata za gonjenje, ali postupak vodi traljavo i nestručno pa predmet pada pred sudom. On napominje da ima mnogo faktora koji deluju ograničavajuće na rad našeg pravosuđa, pored ostalog opšte stanje u društvu i neravnoteža moći, nedovršeni refomski zahvati, besparica...

- Od nezavisnosti sudstva nema ništa, a sudska presuda može biti pravedna i na zakonu zasnovana, jedino ako u društvu postoji ravnoteža moći. Ukoliko postoji koncentracija moći u rukama malog broja ljudi, ukoliko jedna politička grupacija ima monopol vlasti, onda nema ni govora o tome da će sudstvo biti nezavisno - zaključuje Samardžić. Sve to ide uz opasku da će rad naših sudova sada biti pod budnim okom Evropske unije, i ocenjivan u skladu sa najvišim evropskim standardima, a to ipak obećava neku bolju budućnost i za pravosuđe i za građane.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.