Uprkos velikoj akciji države kada je proletos uz svesrdnu pomoć medija nekoliko paora iz Gakova proglašeno kriminalcima, kako bi se vojvođanskom tajkunu omogućilo da obradi još malo zemlje, oni su na kraju dobili ono za šta su se borili.

Piše: Zlata Vasiljević

Događaj zbog kojeg je reagovao i premijer, a sam ministar policije imao vanredne pres konferencije, privukao je u martu i aprilu veliku pažnju javnosti.

Ipak, kada se prašina slegla i ceo slučaj polako zaboravljen, paorima je dozvoljeno da uđu u njive. Jednostavno, policije više nije bilo i oni su ovog proleća i leta ponovo na njivi, baš kao što su to hteli da urade i pre hapšenja i suđenja. Mediji više o tome nisu izveštavali, pa se samo nagađalo ko je taj "veliki uzurpator" koji je zaposeo državnu njivu i koji, navodno "ima jaku zaleđinu".

Podsećanje na slučaj seljaka iz okoline Sombora svedoči o svakodnevnom uticaju politike na srpsko pravosuđe, koji je često prikriven, ali se ponekad koriste sva sredstva kako bi se opravdao cilj. Što je "čovek iz senke" bliži vrhu vlasti, to je pritisak brutalniji, a medijska hajka i sam proces radikalniji.

Čija je zemlja?

Sombor ima oko 100.000 hektara zemlje, od toga je 29.000 hektara oranica u državnom vlasništvu. Gledajući brojke čini se da zemlje ima dovoljno, za svakoga.

A šta ako se desi da pravo na iste oranice polaže više njih? Onda nastaje problem. Problem koji je kulminirao u vreme prolećne setve. A zapravo posledica je višegodišnjeg nerešenog prava i načina korišćenja državnih oranica od strane nekadašnjeg poljoprivrednog preduzeća "Graničar" koje je danas u stečaju.

To višegodišnje problematično korišćenje znači da je taj kombinat zemlju obrađivao i letinu skidao bez ugovora o zakupu, tačnije poslednjih šest godina. Strategija da se očuva preduzeće i oko 300 radnih mesta, uz korišćenje državnih njiva bez valjanih ugovora bio je politički projekat tadašnje vlasti, od one sa lokala do one u Beogradu. U prevodu, to znači da je suprotno važećem zakonu zemlja data na korišćenje iako su postojala dugovanja za zakup iz ranijih godina. Na to kršenje zakona niko nije reagovao iako su zbog toga u nekoliko navrata proteklih godina u Somboru organizovani protesti nezadovoljnih poljoprivrednika.

Graničar je u međuvremenu otišao u stečaj, a priča o državnoj zemlji dobila je novu dimenziju čiji je epilog bio sukob na njivi i hapšenje.

Ekspresno suđenje i zatvor

Sva državna zemlja koju je koristio Graničar ušla je u stečajnu masu tog preduzeća. I kada su poljoprivrednici iz Gakova pokušali da obrade jedan manji deo, odnosno oko 300 hektara jer je veći uzurpirao jedan od vojvođanskih tajkuna, završili su u zatvoru.

Nisu sporili da je došlo do sukoba na njivi sa radnikom preduzeća koje na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa Graničarom obrađuje državne oranice. - Prihvatili smo odgovornost, naseli smo na njihove provokacije, sukobili smo se. Ali takve sankcije? Osudili su nas samo na osnovu njihovih izjava, dok je nama uskraćeno da damo izjave. Insistirali su da ih je tukla grupa, kako bi nas mogli pritvoriti, jer je po zakonu kazna za to delo od 30 do 60 dana. Jednostavno, stigla je ingerencija iz vrha da se tako uradi - kaže jedan od tada uhapšenih paora Vladimir Skrobonja.

Suđeno im je ne u Somboru već u Apatinu, a izrečena im je kazna od 30 dana zatvora u koji su odmah prebačeni. Sukob oko njiva bio je povod i da se oglasi ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović iznoseći podatak da su gakovački poljoprivrednici izvršioci brojnih krivičnih dela i da oni nisu ratari, jer nemaju registrovana poljoprivredna gazdinstva. Preko noći njihova imena objavljena su u svim medijima.

Mane Prica kaže da nije mogao ni da sanja da će se tako nešto desiti.

- Da mi je neko ovo pričao u to ne bih poverovao ni u snu. Da ćemo biti u zatvoru zbog nekih četiri, pet hektara koje smo hteli da obrađujemo da bi prehranili porodicu? Konkretno, nas trinaest je trebalo da podeli 56 hektara. Zbog tih četiri hektara mesec dana smo spavali na njivi, bili u zatvoru. Kivan sam na državu, na Ministarstvo poljoprivrede, na sudstvo. Osudili su nas kao da smo najveći razbojnici, vezali nam lisice. Kao najveće robijaše su nas spakovali i odveli na suđenje i pokazali da ništa ne značimo ovoj državi - kazao je Prica.

Paori nisu sporili da su ranijih godina bili akteri nekih krivičnih dela, a da se bave poljoprivredom dokazali su javno objavljujući registracije svojih gazdinstava. Jedan od njih je i Sanel Grabovica.

- Deda mi je ostavio kuću i šest jutara zemlje. Pokušavao sam da razvijem to gazdinstvo, da se bavim malo ozbiljnije poljoprivredom, jer drugih mogućnosti u selu nema. Gakovo ima šet ili sedam jutara svoje zemlje i mi moramo obrađivati državnu zemlju. Na žalost izgleda da ne može, jer država i tajkuni imaju neke druge planove sa tom zemljom - kazao je Grabovica.

Podsetimo, petorica poljoprivrednika osuđeni su na zatvor nakon što su proveli 26 dana na njivi, u znak protesta protiv uzurpiranja državne zemlje. Osuđeni su zbog remećenja javnog reda, nakon incidenta sa traktoristom koji je došao da ore uzurpiranu zemlju.

Jednog dana, policije više nije bilo

Ipak, ni zatvorska kazna, ni to što je svaki njihov pokušaj da uđu u njive sprečavala policija nije na kraju zaustavilo gakovačke poljoprivrednike da istraju u nameri da zaseju oko 300 hektara zemlje. 

To im je prećutno dozvoljeno, jer jednog dana policije više nije bilo na njivama. Ko je to odlučio i ko stoji iza cele priče da može da podigne i ministra policije i pravosuđe na noge, policije i tužilaštva koji ne reaguju ni na daleko veće mahinacije ili "remećenja javnog reda i mira", do danas je ostalo samo u domenu spekulacija gakovačkih poljoprivrednika.

Oni su ipak zadovoljni jer su mogli da oru i seju, baš kao što su to hteli da urade pre hapšenja, suđenja i zatvorskih dana.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.