Osnovna načela nezavisnosti sudstva su zajamčena od države i zaštićena Ustavom i zakonima, a dužnost svih ustanova, vladinih i drugih, je da poštuju nezavisnost sudstva.

Piše: Miloš Lazić

Ovako bi trebalo da funkcioniše sudstvo, međutim, u još uvek nestabilnim društvima kakvo je naše, postoji veliki upliv političara, policije i javnosti na tokove suđenja.

Javnost u Sremu je pre tri godine uzburkala vest o privođenju Jovana Tišme, nekadašnjeg predsednika opštine Stara Pazova i direktora Direkcije za izgradnju ove opštine. On je priveden sa još nekoliko osoba zbog istrage po prijavi vezane za zloupotrebu službenog položaja u poslovima održavanja javnih površina, tačnije košenje putnog pojasa na području opštine Stara Pazova.

Samo privođenje je, sledstveno funkcijama koju je Tišma obavljao, izazvalo buru u javnosti. Oni koji se su se politički slagali sa njim su tvrdili da je nevin, drugi su ga pak, unapred osudili na talasu populizma u hapšenjima koja su u tom periodu doživljavala vrhunac. On je kasnije tvrdio da je ceo proces sproveden zbog javnosti i političke diskreditacije tada već opoziconih političara.

- Kada sam uhapšen određen mi je pritvor od 30 dana, ali sam pušten nešto ranije, da bi nakon dva meseca bil podignuta optužnica. Međutim, proces još uvek nije počeo, sve se stalno odlaže, tako da smo i tri godine kasnije, u stvari, na početku. Prilikom mog hapšenja u kuću je upalo 15 policajaca, od toga dvojica sa dugim cevima. Pretresli su sve, od moje supruge uzeli su telefon i laptop, a deca su sve to gledala. Viši sud u Sremskoj Mitrovici je kasnije doneo odluku da se te stvari vrate, ali ni to do danas nije učinjeno. Kako da verujem državi koja nije u stanju da vrati jedan telefon i laptop, da sutra neće uraditi nešto još gore - priča Tišma za Mrežu 21.

Prema istraživanjima Svetske banke o uticaju izvršne vlasti na sudstvo u Srbiji, navodi se podatak da je svaki treći radnik u sudstvu kao uticajne naveo neke političare dok su za uticanje na suđenja najviše optužili kolege iz suda i advokate. Advokat Dušan Nikolajević tvrdi da u praksi najveći uticaj na tok suđenja ima izvršna vlast, ali da i javnost i mediji itekako mogu imati i pozitivan i negativan uticaj na sudski proces.

- Pritisci javnosti su u poslednje vreme veoma očigledni. Da spomenem predmet Darka Šarića, sva javnost preko medija zna da je on glavni organizator kriminalnih radnji, ali onda doznamo da je presuda na apelaciji pala, jer nije postojalo dovoljno dokaza da bude osuđen. Sa druge strane, u medijima se sugerisalo javnosti da dokazi postoje. Takva medijska kampanja je dovela do toga da se svi čude što je nije osuđen. I onda, zamislite sudiju koji dođe u situaciju da nema ono što mu treba da nekoga osudi, a sa druge javnost pritiska da se donese određena odluka. Svi mu onda govore da je progledao kroz prste zbog nekih neregularnih razloga. Takve situacije su veoma teške za sudije - objašnjava Nikolajević za Mrežu 21.

Kada su u pitanju uticaji na pravosudni sistem, deo javnosti smatra da je policija samo početno oružje moćnika koji žele da utiču ili da otvore neki sudski proces. Međutim, Nikolajević ne smatra da je situacija takva.

- Sve zavisi od vrste krivičnog dela. Uzmite na primer klasične krvne delikte ili saobraćajku, gde policija obično ima takozvana sredstva krimi tehnike, pa neki put uradi posao dobro, a drugi put napravi ogromne propuste i onda neka optužnica zbog toga padne. A ako mislite na neki interesni uticaj, ne mislim da toga ima onoliko koliko javnost misli. Smatram da je češći uticaj koji proizilazi iz nekompetentnosti ili neopremljenosti - zaključuje Nikolajević.

Otvaranjem poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom unijom, Srbija će morati da usvoji brojne izmene vezane za funkcionisanje pravosuđa i one će upravo da dovesti do situacije da uticaj izvršne vlasti, policije, javnosti ili medija na sudske procese bude minimalan ili nepostojeći.

Vladavina prava predstavlja jednu od osnovnih vrednosti na kojoj se temelji savremeno društvo. Bez izgrađenih i stabilnih institucija državne vlasti, koje svoje funkcije vrše u skladu sa Ustavom i zakonom, a posebno bez postojanja nezavisnog sudstva koje obezbeđuje efikasnu zaštitu ljudskih sloboda i prava i bez utemeljene nezavisne kontrole vršenja javne vlasti, teško se može govoriti da se jedna zemlja temelji na vladavini prava.

Za uspostavljanje vladavine prava je neophodna jasna i vidna orjentacija i delanje svih činilaca u zemlji. Takve spremnosti, čini se, da kod nas još uvek nema.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.