U Srbiji je teško ostvariti pravo deteta na alimentaciju, pogotovo ako roditelj, koji je sudskom presudom obavezan da plaća alimentaciju, nije u "sistemu".

Piše: Slavko Surla

To znači da je nemoguće naterati nekoga da plaća alimentaciju ako neće, iako je to zakonska obaveza - država nema snage i nema ili ne želi da uspostavi čvrste mehanizme da sprovede svoje zakone.

Samohrana majka Tijana H. iz Zrenjanina podnela je tužbu protiv bivšeg supruga za neplaćanje alimentacije još novembra prošle godine i do sada se ništa nije desilo. Pošto je neplaćanje izdržavanja deteta prema srpskim zakonima krivično delo, Osnovno tužilaštvo je po službenoj dužnosti preuzelo slučaj, ali do današnjeg dana nisu uspeli da uruče poziv bivšem suprugu kako bi se izjasnio - pošto ne mogu da ga pronađu

"Čak i ukoliko ga pronađu, bojim se da dete nikada neće dobiti pare, pošto nema od čega da se naplati. Nije u stalnom radnom odnosu, tako da ga nema ni u sistemu PIO, stan i automobil se ne vode na njega, što znači da ga nigde nema. Jedino mu se može suditi u odsustvu i osuditi da isplati dugovanje ili na kaznu zatvora. I koja je svrha toga? Njega ne mogu da pronađu, dete nikada neće dobiti pare koje mu pripadaju, a država odradila svoje. Tipičan primer kako na važnim stvarima država ne funkcioniše, a svi samo govore kako rade u najboljem interesu deteta", priča ova majka, prinuđena da kao sama podiže dete, iako drugi roditelj ima zakonski utvrđenu obavezu koju ni ne pomišlja da ispuni.

Predsednik Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoje Ankić kaže da je ovom organu tokom 2014. godine podneta 141 tužba radi obaveze doprinosa dečjeg izdržavanja, a u 2015. godini 240 predmeta je završeno. Do 1. jula 2016. godine su 152 predmeta rešena po tom osnovu. To su brojke koje se odnose na podnete tužbe radi utvrđivanja obaveze alimentacije, a ima i slučajeva koji su već u fazi prinudnog izvršenja.

"Broj pokrenutih postupaka prinudnog izvršenja radi naplate doprinosa dečjeg izdržavanja u 2014. godini je bilo ukupno 72. Rešen je 61 predmet, a ostalo je 11 predmeta nerešeno. U 2015. pokrenut je 61 predmet prinudnog izvršenja, rešeno su 52 predmeta, ostalo je nerešeno devet predmeta, a do 1. jula 2016 godine podneto je 26 predloga radi prinudnog izvršenja po ovom osnovu. Rešeno je 11, a ostalo je nerešeno 15 predmeta", navodi Ankić i dodaje da postoji veći broj tužbi radi doprinosa dečjeg izdržavanja iz godine u godinu. "Ali raduje podatak da se broj predmeta po tim tužbama prinudnog izvršenja smanjuje", dodaje on.

To znači da sve veći broj roditelja, bar na području nadležnosti zrenjaninskog suda, prihvata svoju obavezu nakon što je sud utvrdi i ne izlaže se riziku da mu izvršitelji zakucaju na vrata.

Predsednik zrenjaninskog Osnovnog suda naglašava i da gotovo nema predmeta gde nije naplaćen makar jedan deo iznosa. On je uvidom u devet predmeta koji se vode kao nerešeni utvrdio da je nešto tu ipak naplaćeno. Nijedan neizvršeni predmet nije nula.

Prenošenje poseda na druge da bi se izbegla naplata

Šta je do sada bila najozbiljnija kočnica za naplatu alimentacije, u slučaju kada jedan roditelj izbegava obavezu? To je činjenica da je namirenje po pravilu pokušavano kroz pokretne stvari u posedu dužnika. Tu nije pomagalo ni to što naplata alimentacije ima prvenstvo u odnosu na sve ostale obaveze dužnika, jer su oni nesavesni, po pravilu, svu imovinu prenosili na druga lica.

Obično u posedu nisu imali ni automobile niti druge pokretne, a kamoli nepokretne stvari, čijom plenidbom i prodajom bi se mogla namiriti obaveza. Česti su i prigovori da Centri za socijalni rad, koji imaju i zakonska ovlašćenja da prate razvoj situacije, posle donošenja sudske presude kroz takozvani korektivni nadzor u većini slučajeva ne učestvuju dovoljno aktivno u tom domenu.

Na pitanje koje je najefikasnije sredstvo izvršenja, Ankić je jasan.

"Najpogodnije sredstvo izvršenja u ovim slučajevima je izvršenje na zaradi izvršnog dužnika. U takvim situacijama izvršni poverilac će na najbrži i najlakši način izvršiti svoja potraživanja po osnovu doprinosa dečijeg izdržavanja", objašnjava predsednik suda u Zrenjaninu.

Problem je što oni koji izbegavaju obavezu često prihode ostvaruju "na crno". Takođe, pretnja zatvorom zbog neplaćanja ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Majke, koje su gotovo po pravilu uskraćene za alimentaciju, izbegavaju podnošenje krivične tužbe jer je efekat suprotan - nesavesni otac se naprasno transformiše u žrtvu, a dobija i alibi.

Ono što može doneti bitnu promenu je da sprovođenje sudskih presuda u pogledu alimentacija, od polovine ove godine, spada u nadležnost javnih izvršitelja. Oni su već pokazali u praksi da im je bolećivost prema svim obveznicima strana osobina, pa je verovatno da će i to biti jedan od faktora za povećanu efikasnost u namirenju alimentacije.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.