Za četiri godine, koliko traje sudski proces, S.M. iz Sente od bivšeg supruga ni jednom nije dobila alimentaciju za dete.

Piše: Tijana Janković

Razvodom, kao da je prestala njegova briga i odgovornost prema sinu.

- Ni jedan jedini dinar nisam dobila od njega za dete. Ne radi, nema ništa na svom imenu i to mu je izgovor što ne daje novac. Obratila sam se nadležnim organima, ali do dana današnjeg, niko mi nije uspeo pomoći. Besna sam i tužna i kao samohrani roditelj osećam se potpuno nezaštićeno - priča za Mrežu 21 tridesetdvogodišnja Senćanka i dodaje da je ogorčena na sudstvo, zakone i državu.

Kako ističe advokat Snežana Sekulić, pravo na zakonsko izdržavanje, odnosno alimentaciju, ima roditelj odnosno staratelj kome je dete povereno na vršenje roditeljskog prava.

- Minimalna propisana suma za idržavanje deteta je trenutno oko 23.000 dinara. Pola novca treba da obezbedi roditelj kome je dete povereno na staranje, a pola sume drugi roditelj. U praksi, nažalost, iznos alimentacije najčešće bude mnogo, mnogo manji - ističe Sekulićeva naglašavajući da su sudije tu prilično rigorozne jer su u pitanju hitni postupci.

Predsednik Osnovnog bečejskog suda, Goran Čimburović naglašava da se naplata alimentacije sprovodi u vanparničnom postupku. - Naplata se sprovodi na tri načina. Jedan je izvršni postupak ili izvršenje na pokretnim stvarima. Drugi je izvršenje na nepokretnim stvarima i treći je izvršenje na primanjima lica koje je u obavezi da plaća alimentaciju.

Uprkos pravosnažnim i izvršnim presudama, prinudna naplata često ne može da se sprovede, a razlozi su brojni. Da bi izbegli svoje obaveze, roditelji koji ne žive sa decom spremni su na sve. Izmišljaju razna opravdanja, pa se tako dešava da donose potvrde da su nezaposleni, da rade za minimalac ili da plaćaju skupe lekove, a ličnu imovinu prepisuju na roditelje i druge rođake.

- Osoba koja se stara o detetu treba da brine o interesima deteta, te da se shodno tome javi Policijskoj upravi, tužilaštvu i da podnese krivičnu prijavu. Nakon prvog meseca neplaćanja izdržavanja za dete sledi prva krivična prijava, nakon drugog meseca neplaćanja sledi druga prijava i kazna zatvora. Nažalost, ima i onih koji radije idu u zatvor, ali većina njih ipak plati alimentaciju - ističe Snežana Sekulić dodajući da je prema Zakonu, izbegаvаnje plаćаnjа izdržаvаnjа predviđeno kаo krivično delo.

U poslednje vreme se sve češće spominje osnivanje alimentacionog fonda, za koji mnogi smatraju da bi mogao da bude najefikasnije rešenje problema neplaćanja izdržavanja za decu. Iz njega bi se isplaćivala alimentacija, a država bi gonila nesavesne roditelje. Pisci Prednаcrtа smаtrаju dа držаvа, odnosno fond, trebа dа preuzmu teret prinudne nаplаte u interesu detetа. Roditelj-dužnik bi potom morao fondu da vrаti utvrđeni iznos izdržаvаnjа, uvećаn za 10 do 15 posto nа ime nаknаde prinudne nаplаte.

Ipak, postavlje se pitanje efikasnosti alimentacionog fonda koji je već ranije postojao u Srbiji, ali je ugašen jer nije mogao finansijski da opstane. Vrlo je verovatno da će se roditelj koji je nesavestan prema sopstvenom detetu, slično ili isto ponašati i prema državi.

U Srbiji ima oko 116.000 razvedenih roditelja koji žive sa decom, a veliki broj živi tek iznad relativne linije siromaštva. Najmanje 50.000 dece uopšte ne dobija alimentaciju, ili je dobija neredovno i u umanjenom iznosu. Zakoni postoje i primenjuju se onoliko koliko je to moguće, ali problem nastaje onda, kada roditelj-dužnik ne radi, nema imovinu koja bi se mogla zapleniti i kada je jedino rešenje zatvorska kazna, koja opet, detetu ne obezbeđuje novčano izdržavanje.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.