Novi Sad je grad u kojem je jedan izvršitelj stekao pravo bogatstvo, kršeći sve zakonske i etičke norme koje se primenjuju u Srbiji.

Piše: Gorica Nikolin

On nije jedini koji je, u sve težoj ekonomskoj situaciji građana, šurovanjem sa komunalnim preduzećima stavljao novac u džep, ali je najbolji primer kako je moguće ne odgovarati za svoja dela, čak i kada su ona toliko teška da se mogu tretirati kao krivična. I nakon nekoliko meseci, disciplinski postupak protiv izvršitelja Svetislava Ćurčića još traje, a pitanje je i kako jer je on, po otkrivanju malverzacija i u iščekivanju da će konačno snositi odgovornost, podneo ostavku na mesto javnog izvršitelja i ponizio sve građane-dužnike, ali i kolege izvršitelje.

Izvršitelji su profesija uvedena, kako vlast tvrdi, zbog nemogućnosti sudskih organa da se punim kapacitetom bave izvršnim postupcima u predmetima. S druge strane, pravnici tvrde da se radilo o izgovoru da se uvede novi biznis koji će obrtati novac u nečiju korist - i to protivustavno, jer je sudska vlast u isključivoj nadležnosti sudova.

Pošto je uveden 2012. godine, posao izvršitelja u početku je regulisan skandaloznim zakonom o izvršenju i obezbeđenju usvojenim malo ranije, a koji je ogromnim tarifama i ovlašćenjima otvorio mogućnost za malverzacije na štetu građana. Upravo tu mogućnost izvršitelji su iskoristili, mahom u predmetima koji su se ticali naplate dugova za komunalije. Sada, nekoliko godina kasnije, pritisak javnosti je narastao, građani su shvatili da su opljačkani, a zakon je izmenjen i kao takav, stupio je na snagu 1. jula ove godine. Sagovornici 021 se slažu da je zakon načelno uveo boljitke, ali će se stvarni efekti videti tek kroz godinu dana.

Izvršitelji su korisni ne zbog dugova običnih građana, nego zbog postojanja "profesionalnih dužnika", tvrdi novinar i pravnik Jovan Ristić, jedan od inicijatora Fejsbuk stranice "Reci NE izvršiteljima". Kao dobar poznavalac zakona i iskustava građana, on navodi da se od raspada Jugoslavije do danas zaštita građana smanjuje, a dugovi nagomilavaju - čak se tako otkrilo da je najveći dužnik za komunalije sama država, koja treba da predstavlja primer velikog, odgovornog domaćina. On objašnjava da se manje ekstremističkim zakonima položaj izvršitelja mogao postaviti mnogo bolje, ali u Srbiji vlada pomodarstvo i svaka pravda se dostiže jako sporo.

"Lažni su navodi da nama Evropska unija nameće da primenjujemo izvršitelje. Ona nam samo nameće da imamo efikasna izvršenja, bilo u nadležnosti sudskih ili privatnih izvršitelja, a mi treba da se počešemo po glavi i pitamo zbog čega sudska vlast sama nije mogla da se izbori sa dugovima građana. To znači da ona nije radila posao koji joj je Ustavom poveren i tu je trebalo da ispravljamo problem. Ideja je bila da se građanima pomogne da naplate svoja potraživanja iz sudskih presuda, ali je namera bila da se država i lokalne samouprave povlaste time što će im se dati izvršitelji s ekskluzivnim pravom da sprovode izvršenja na osnovu dugova za komunalne i slične usluge, a ti poverioci su preko leđa građana i izvršitelja radili posao koji nisu mogli sami, naplatu dugova koje su imali. Dakle, ni preduzeća nisu radila svoj posao. Ono što mene najviše brine je što je namera bila da se građani disciplinuju i kazne nagomilavanjem troškova izvršenja, koji se neretko odmeravaju nezakonito", tvrdi Ristić.

Tako se i radi. Doduše, JKP "Informatika" je od dolaska Treće Srbije na čelo ovog preduzeća 2012. godine počela da utužuje već nakon dva do tri meseca, pa čak i kraće, pa sada redovno jednom dužniku za vratom stoji nekoliko izvršitelja odjednom.

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić radio je osam godina kao šef izvršnog odeljenja Opštinskog suda u Novom Sadu. Kao odličan poznavalac zanata, Sikimić tvrdi da su izvršitelji uvedeni protivustavno jer u najvišem pravnom aktu Srbije, po načelu podele vlasti, postoji sudska vlast u isključivoj nadležnosti sudova, koja im se oduzela i predala izvršiteljima.

"Niko nije smeo nekim propisom, pa ni zakonom, da uspostavi sistem koji oduzima od samostalne sudske vlasti deo nadležnosti i poverava je bilo kome. To je jasno urađeno iz političkih razloga i Ustav je pregažen. Nije tačno da sudovi nemaju kapacitet i apsolutno ne prihvatam tu tezu, jer smo imali periode kada su se izvršenja uspešno izvodila. Izvršenja su vrlo važna jer je to kruna postupka i u njima prava dužnika moraju biti zaštićena, kao što je to bilo u socijalizmu, a sada je sistem neefikasan i prava građana narušena", objašnjava Sikimić za 021.

O urušenim pravima 021 je pisao u više navrata. Radilo se, pre svega, o kršenju rokova koje su građani imali za žalbu, nasilnu naplatu dugova koje ni sami izvršitelji nisu mogli da objasne, kao i kontroverzna nagrada za rad izvršitelja koji je uspešno "uterao dug". Građanin je prema Zakonu o izvršenju iz 2011. godine plaćao, osim osnovnog iznosa duga za određenu komunaliju, troškove pisanja predmeta, poštarinu, fotokopije, advokate i, na kraju, nagradu kojom je častio izvršitelja za dobro uteran dug. Ta nagrada iznosila je od 3.000 do čak 6.000 dinara po predmetu. Jovan Ristić komentariše da su tarife izvršitelja do stupanja na snagu novog zakona, jula ove godine, bile bezobrazne, a nagrada je terminološka greška i odnosi se na naknadu za rad izvršitelja.

"Kako izvršni dužnik da se oseća kada je izvršitelj dobio nagradu da uteruje dugove i dere ga, a on nema za hleb? To jeste bila naknada za posao i tako je morala da se zove - tako se i zove u novom zakonu i to je dobra izmena", smatra on.

Disciplinski postupci traju beskonačno

I kada se žale, građani nailaze na prepreke u ostvarivanju prava da saznaju da li je njihova sumnja u rad izvršitelja opravdana. Tako se osećao i Nebojša Koković, Novosađanin o kojem je 021 pisao od početka spora sa izvršiteljem, koji ga je uskratio za popust na plaćanje nagrade i koga je naš sagovornik prijavio kako nadležnim organima, tako i sudu preko tužbe. Koković i dalje, dve godine od sporenja, nije našao pravdu, a nedavno je i odbačena njegova tužba protiv Svetislava Ćurčića zbog kašnjenja u prijavi - naime, Koković ga je tužio nakon osam meseci od nastanka problema, a rok je bio tri meseca.

Sikimić smatra da problemi u radu izvršitelja nastaju kad dozvolu za obavljanje posla može da dobije bilo ko. Prema starom zakonu, kaže Sikimić, takozvani javnoizvršiteljski ispit bio je smešan, a tek novim zakonom su kandidati uslovljeni da polažu i pravosudni ispit.

"Pitanje efikasnog utvrđivanja odgovornosti izvršitelja je u nadležnosti onoga ko mu je dao licencu, a to je Ministarstvo pravde. Ne znam zašto se ministarstvo upuštalo u ovakav posao, a da nije imalo svoju sopstvenu mogućnost potpune kontrole rada, već tu dolazimo do izvršiteljskih komora. To je udruženje na nivou sindikalne organizacije, zaduženo za praćenje rad izvršitelja, te ne možemo da očekujemo da će zaista biti neutralno u svom radu", priča predsednik AKV.

Jedna od nadležnosti Komore izvršitelja jeste kontrola rada. Zamenica predsednice Komore Svetlana Manić kaže da je nadzor nad radom javnih izvršitelja redovni ili po pritužbi u konkretnim predmetima, a u slučajevima kad se po izveštaju komisije utvrdi da je bilo nepravilnosti, predsednik Komore predlaže pokretanje diciplinskog postupka.

"Postupak se prenosi disciplinskoj komisiji, koju čine tri sudije i dva predstavnika izvršitelja i nakon okončanja postupka, utvrđuje se odgovornost i odmerava odgovarajuća mera. Ta mera može biti od opomene do mere prestanka obavljanja delatnosti javnog izvršitelja, praktično time se izvršitelj suspenduje s mesta. Ukoliko je, nakon pokretanja postupka doneta mera privremene suspenzije, onda se određuje privremeni zamenik koji će obavljati delatnost i imati sva ovlašćenja suspendovanog", objašnjava Manićeva i dodaje da se u slučaju razrešenja izvršitelja, postavlja krajnji zamenik koji preuzima sve poslove u kancelariji. S obzirom na broj predmeta, kaže Manićeva, broj disciplinskih postupaka je zaista mali.

"Tek par postupaka, možda 10-15 se vodi u toku jedne godine, od kojih se jedan broj završi izvršavanjem nekih od disciplinskih mera. Ti postupci su ponekad medijski atraktivni, pa se stiče utisak da ih ima puno, ali to nije slučaj i trebalo bi da ih bude još manje. Takođe, u toku godine bude par stotina, a u 2015. godini oko 300 vanrednih nadzora tj. pritužbi na rad izvršitelja, koje su uglavnom odbijene jer se utvrdilo da nije bilo nepravilnosti koje stranke ističu u pritužbama. I redovnim nadzorom se, po pravilu, utvrđuje da oni zakonito postupaju kako u vođenju postupaka, tako i u vođenju administracije za postupke", navodi Svetlana Manić.

S obzirom na to da su žalbe građana na rad izvršitelja uglavnom uzaludne, naši sagovornici savetuju građane da shvate nekoliko stvari. Pre svega, ako ste dužnik, toga ste najverovatnije već svesni i potrebno je da, kao uzoran građanin, pokušate da izmirite obaveze na vreme. U slučaju nemogućnosti i pojave izvršitelja, potrebno je poznavati dobro zakon i biti ohrabren na žalbu.

Samo uporan građanin, koji zahteva poštovanje zakona i svojih prava, može da se izbori sa povremenom izvršiteljskom krađom koju je država legalizovala, a potom je i ignoriše. 

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.