Kakvu perspektivu u Srbiji imaju oni koji nemaju nikakve veze sa političkim partijama koje su na vlasti ili onima koji su direktno ili indirektno povezani sa vladajućim strukturama? Odgovor je - nikakvu.

Piše: Tijana Janković

Korupucija u Srbiji zapravo je trgovina institucionalnim i političkim uticajima. Ona onemogućava sposobne da se razvijaju, blokira normalan razvojh malih i srednjih preduzeća. Najveći biznis u Srbiji vezan je upravo za politički uticaj.

Tako, šansu da budu zaposleni imaju uglavnom oni koji su bliski vladajućoj partiji, koja, opet, najčešće investira u "svoje" ljude, "svoje" privrednike, pa čak i "svoje" nevladine organizacije i medije. Tipičan primer ulaganja po partijskim nalozima je neuspela adaptacija dvorca Hertelendi kod Novog Bečeja.

I šesta godina je prošla, a Hertelendi i dalje stoji u ruševinama

Napušteni dvorac aristokratske porodice Hertelendi u Bočaru, udaljen je 25 km od Novog Bečeja. Zdanje je trebalo adaptirati i pretvoriti u terapijski centar za decu sa smetnjama u razvoju.

Iako je rekonstrukcija objekta počela još 2011. godine, kada je izvođaču radova uplaćena velika svota novca unapred, zdanje je danas, šest godina kasnije, ruinirano i neugledno i ne nazire mu se skori "srećan kraj".

Nakon brojnih spekulacija i niza hapšenja, pojedinci su osumnjičeni da su nezakonito prisvojili novac dobijen od Fonda za kapitalna ulaganja za potrebe adaptacije dvorca "Hertelend" u Bočaru. Optužnica još uvek čeka potvrdu Višeg suda u Zrenjaninu.

Podsetimo, sve je počelo 2011. godine kada je opština Novi Bečej, koju je tada vodio Milivoje Vrebalov član LDP-a, a od 2013. godine DS-a, poslala zahtev za renoviranje Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine (danas Uprava), za šta je Fond izdvojio 157 miliona dinara. Za izvođača radova izabrana je firma "Gardi" iz Novog Sada, radovi su počeli 23. maja 2011. godine da bi već decembra iste godine bili stopirani.

Iako je izvođaču uplaćen veliki deo novca unapred, oko 81 milion dinara, objekat je i dalje bez krova, prozora, vrata, zarastao u šiblje - potpuno ruiniran. A gde je novac? Novac je praktično zarobljen na računu izvođača koji je dugo bio u blokadi i nenaplativ je jer su za njega umesto bankarskih garancija date menice firme.

Ipak, iz novobečejske lokalne samouprave navode da se uskoro očekuje konačno pozitivno razrešenje celog slučaja. Predsednik opštine Saša Maksimović kaže da će se raditi na "ubacivanju dvorca Hertelendi u sistem socijalne zaštite".

- Ono što je naš zadatak, jeste da vratimo sve na startnu poziciju, odnosno da pronađemo prvo modus kako će se Hertelendi finansirati nakon izgradnje, pa tek onda pristupimo i samoj izgradnji - obećava Maksimović.

Vlast i vedri i oblači

Komentarišući ovaj slučaj, novinarka VOICE Ranka Ivanoska ističe za Mrežu 21 da "spoj biznisa i politike" ne mora uvek biti loš, ali da to, u 99 posto slučajeva, jeste što pokazuje slučaj dvorca iz Bočara.

- Nekada se to radi da bi se neko preduzeće stavilo na noge, ali mahom su to "zavičajna ulaganja", koja su takođe po partijskoj liniji. U nekim opština se tačno može videti da li su imali uticajne funkcionere koji su otišli u republiku ili pokrajinu. Tu je svakako i sakupljanje izbornih poena. Kad su u pitanju vanredni lokalni izbori onda je to nekako najočiglednije. Sve počinje slikanjem, zabode se prvi ašov, a na kraju bude ili polovično završeno ili nikad završeno, pa se onda kasnije, prilikom smene vlasti dođe do optužbi za korupciju, što naravno, nikad ne dobije sudski epilog - smatra Ivanoska.

Pravnik i novinar Dario Tenžera naglašava da su sva ulaganja manje, više partijska. Nekad su dobra, ali većinom su loša.

- Ulaganje prema partijskoj direktivi ne mora samo po sebi ukazivati na neku zloupotrebu, ali u 9 od 10 slučajeva jeste tako. Zato su izmišljeni tenderi, javne nabavke, komisije. Kad se taj sistem obesmisli, ostaje jako puno prostora za zloupotrebe.

Tenžera dodaje da je kontrola ključna ali vrlo često neuspela, jer je stepen korumpiranosti prilično širok.

- Najviši stepen integracije organizovane kriminalne grupe u društvu je u pravom smislu kriminološka definicija toga. To više nije čak ni državno ili partijsko pitanje. To je "klika" ljudi koja se povezala posredstvom partijskih struktura - smatra on.

Istoričar Dragiša Slavić kaže za Mrežu 21 da pojava ulaganja prema partijskim direktivama nije "ništa novo", ali i da to nije nužno loše poput pomenutog slučaja dvorca Heterlendi.

- Čim imamo ulaganja u privredu, tu je i ekonomski boljitak, a ponekad to znači i otvaranje novih radnih mesta, odnosno zapošljavanje. Tada čak i ulaganje po partijskim nalozima može da ima nekog smisla. Ipak, nažalost, često se susrećemo sa primerima kada ljudi nakon svega dva ili tri meseca rada dobiju otkaz. Tada je to naravno loše. Stranka koja je na vlasti je uvek naređivala gde će se, kako, na koji način i koliko novaca ulagati privredu, u društvene tokove. Tako je bilo uvek kroz istoriju.

Ima li rešenja i treba li nam uopšte rešenje? Slavić ističe da rešenja nema.

- Tome se teško može stati na kraj jer to ni u uređenijim, zapadnoevropskim zemljama gde vlada demokratija već dugi niz vekova, nije rešeno. Vlast je većina, a ostali su manjina, a kada i dođe do smene vlasti, opet se nastavi istim tokovima.

Paradoks u celoj situaciji je što možda još i nismo spremni za rešenje. Bilo dobro ili loše za građane, ulaganje prema partijskoj direktivi je loše, jer pruža šansu samo onima koji su "blizu vatre", ali ne i boljim prilikama.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.