Novosadska policija je u u prvih šest meseci ove godine registrovala ukupno 305 slučajeva nasilja u porodici, što je povećanje od čak 45% u udnosu na isti period prošle godine.
Piše: Jelena Radić
Ovaj broj odnosi se na ceo Južnobački okrug, od čega se bar polovina dogodila u Novom Sadu.
Iako je broj poziva drastično uvećan, prema rečima koordinatorke za slučajeve nasilja u porodici PU Novi Sad Daliborke Vojvodić Tomović, to ne znači da ima i više nasilja. Kako ističe za 021, ova cifra pre svega može biti rezultat veće svesti građana da treba da prijave nasilje u porodici.
"Drugi razlog je taj što je u februaru 2016. godine stupio na snagu novi Zakon o javnom redu i miru. Pre su se pojedini slučajevi porodičnog nasilja mogli podvesti pod prekršaj javnog reda i mira ili kao krivično delo. Tužilaštvo se opredeljivalo da određeni slučaj koji se nalazi na granici između prekršaja i krivičnog dela svrsta u prekršaje, jer su postupci kod prekršaja znatno brži i mnogo brže se izricala kazna. Međutim, prema novim rešenjima, određeni broj slučajeva nasilja u porodici sada se pravno ocenjuju kao krivična dela", navodi ona.
Ono što je Novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu 1. juna doneo jeste to da policija ima šira ovlašćenja. To znači da sada može da izriče hitne mere. Tako je novosadska policija od početka primene novog zakona izrekla 355 hitnih mera, od kojih je 131 hitna mera udaljenja nasilnika iz stana, a 224 hitne mere zabrane kontaktiranja sa žrtvom.
Policija je sada obavezna da izađe po svakoj dojavi o nasilju u porodici, čak i ako je prijava anonimna i od trećeg lica. Postoje službenici koju su posebno obučeni za slučajeve nasilja u porodici. Kada dođe dojava o slučaju porodičnog nasilja, nadležni policijski službenik je obavezan da izađe po prijavi, utvrdi činjenice sa drugim policijskim službenicima na licu mesta, on obaveštava dežurnog tužioca, izriče hitne mere bez obzira da li postoje elementi krivičnog dela ili prekršaja.
On može izreći obe hitne mere ili samo jednu, koja traje 48 časova, i dužan je da rešenje o hitnoj meri sa svim dokazima dostavi osnovnom javnom tužiocu. Tužilac je potom dužan da, ukoliko proceni da postoji rizik od nasilja u porodici, u roku od 24 sata sudu podnese predlog o produženju trajanja hitnih mera, a sud je zatim u obavezi da u roku od 24 časa donese odluku. Hitna mera može biti produžena na najviše 30 dana.
Međutim, dešava se da nasilnici prekrše hitne mere, i u tom slučaju dobijaju do 60 dana pritvora. Kada je u pitanju Južnobački okrug, to se dogodilo u 21 slučaju.
U najvećem broju, policiji slučajeve porodičnog nasilja prijavljuje žrtva telefonom, dok je drugi najčešći vid lični dolazak žrtve u policijsku stanicu. Kada je u pitanju vrsta nasilja koja prevladava u Novom Sadu i okolini, zastupljeno je pre svega psihičko nasilje praćeno ozbiljnim pretnjama, pa tek onda fizičko.
Nasilnici su najčešće muškarci (u 86 odsto slučajeva), žrtve nezaposlene žene, a nasilje je najčešće među partnerima. Alkoholisanost je najčešće prisutna prilikom incidenata.
Vojvodić Tomović ističe da je veliki problem to što žrtve u najvećem broju slučajeva odustanu od intervencije policije ili svedočenja. To onemogućava procesuiranje nasilnika.
Pojačano obezbeđenje novosadskog Centra za socijalni rad
Koordinatorka za slučajeve nasilja u porodici PU Novi Sad Daliborka Vojvodić Tomović dodaje za 021 da je u poslednjih mesec dana pojačano prisustvo policije u Centru za socijalni rad, kako ne bi ni slučajno došlo do incidenata kakvi su se dogodili pre nekoliko nedelja u Beogradu.
Prema njenim rečima, policijski službenici svakodnevno obilaze Centar za socijalni rad, a u vreme kada najviše ljudi bude u toj instituciji policija se nalazi na tri stajne tačke. Takođe, Centar za socijalni rad jednom nedeljno obaveštava novosadsku policiju o svim kontaktima i viđanjima koji će se u toku naredne nedelje odvijati u toj instituciji, pa se za takve susrete organizuje pojačano prisustvo policije.
U slučaju da je neka porodica percipirana kao rizična, onda pored redovnih patrola susretu prisustvuje i interventna policija.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta "Mreža 21" koji finansira EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
Projekat "Mreža 21" realizuje Radio 021 u partnerstvu sa još 20 vojvođanskih medija tražeći odgovore na pitanja sudske efikasnosti, budžetske odgovornosti i ljudskih prava, a kako bi doprineo sposobnosti društva da se pripremi za članstvo u EU.
Projekat se sastoji od serije radijskih i TV emisija, istraživačkih tekstova, istraživanja javnog mnjenja i edukativne kampanje.
Stavovi izneseni na ovoj multimedijalnoj platformi pripadaju autorima projekta i ni na koji način ne predstavljaju stavove Evropske unije.
Radijske emisije
Projekat "Mreža 21", između ostalog, predviđa proizvodnju radijskih emisija na ključne teme iz domena pravosuđa, korupcije i ljudskih prava.
Ovde ih možete slušati ili preuzeti za emitovanje na vašoj radio stanici.
Tri televizijske polusatne emisije, koje se bave temama sudske efikasnosti, budžetske odgovornosti i ljudskih prava, obrađuju konkretne slučajeve iz pomenutih oblasti i sublimiraju sve aspekte problematike u okviru tri važna segmenta srpskog društva.
Ovde možete pogledati i preuzeti za emitovanje sve TV emisije u produkciji 021.